Jaja - Izvor života

http://www.faithistorment.com/2015/01/arthur-egg-cup-by-peleg-design.html

Jaja su deo svakodnevne ishrane. Ona su jako korisna za naš organizam jer poboljšavaju njegovo opšte zdravstveno stanje, a jaja za doručak smanjuju potrebu za masnom i slatkom hranom u toku dana. To je namirnica velike biološke vrednosti i hranljivosti, odličan je izvor fosfora, vitamina B12, A i D, selena, pantotenske kiseline, riboflavina, a, takođe, u jajima se nalazi i skup vitamina B, vitamin E, cink, kalcijum, magnezijum, gvožđe, sumpor… U njihov sastav ulaze 10 esencijalnih aminokiselina koje su potrebne da bi ljudski organizam funkcionisao, a koje ne može sam sintetisati. Jaje kokošaka hranjenih na prirodan način sadrži više folne kiseline i vitamina B12 u odnosu na jaja proizvedena na farmama.

Belance – Ima proteina (malo manje nego žumance), nema masti i holesterol, ali nema ni vitamina ni minerala, vrlo je dijetalno, idealan je izvor belančevina, jer sadrži sve potrebne aminokiseline u pravim količinama

Žumance – Svi vredni sastojci se nalaze u njemu, ima masti i holesterol, a bogato je i energijom

Uticaj na zdravlje

Jaja blagotvorna su za ljudski organizam, a naročito za krvotok, srce, bubrege, jetru, želudac i mozak.

Jaja su najbogatiji izvor proteina - Proteine, koji se nalaze u jajima, naše telo u potpunosti apsorbuje. Potrebne su manje količine proteina iz jaja nego proteina iz ostalih namirnica da bi se podmirile potrebe naših mišića. Oni odlično podmiruju potrebe organizma u rastu i razvoju. Jaja su dobra i u prevenciji srčanog udara jer sprečavaju stvaranje krvnog ugruška. Proteini iz žumanceta sprečavaju taloženje krvnih pločica i pretvaranje fibrinogena u fibrin (Fibrin je podloga za stvaranje krvnog ugruška koji sprečava protok krvi). Proteini iz jaja imaju toliko visoku biolosku vrednost da se koriste kao standard za merenja proteinskog kvaliteta ostalih namirnica. Konzumacijom sirovih jaja organizam koristi samo polovinu proteina.

Antioksidansi koji se nalaze u jajima sprečavaju razvoj očnih bolesti. Lutein i zeksantin su dva ključna karotenoida za održavanje zdravlja očiju.

Vitamin D (koga u jajima ima obilato) je izuzetno važan u jačanju imuniteta i prevenciji raznih bolesti (prvenstveno gripa i raka). 1 jaje = 20% dnevnih potreba za vitaminom D

Holin i vitamin B poboljšavaju neurološke funkcije i smanjuju upale u organizmu. Hrani mozak i pospešuje proces pamćenja i pozitivno utiče na našu koncentraciju (zbog lecitina, prirodne supstance koja je najbolji izvor holina). Trudnice bi trebalo da redovno jedu jaja jer dijetetski holin pomaže razvoj mozga fetusa. Ishrana bogata holinom izaziva i osećaj sreće. Vitamin B u žumancu (koje je jedan od najvećih izvora kompleksa ovog vitamina) utiče na razvoj mozga.

Kalcijum - Telo iskorišćava čak 90% kalcijuma iz jaja, pa ne smemo zanemariti ni njihovu ulogu u zdravlju kostiju.

Gvožđe u žumancetu je slično gvožđu u mesu. Nivo njegovog iskorišćavanja je izrazito veliki, pa se jaje preporučuje svim onima koji su skloni čestim anemijama.

Proteini i sumpor zajedno obnavljaju oštećenu i suvu kosu, a kožu čine glatkom delujući preventivno na stvaranje akni. Biotin učestvuje u održavanju zdravlja kose, noktiju i kože…

Loše strane

• Jaja su izrazito bogata masnoćom i holesterolom pa povećan unos ove namirnice neznatno povećava ukupan holesterol u krvi i uzrokuje probleme sa srcem i dijabetes. Ipak, 1 do 2 jaja dnevno ne uzrokuje zdravstvene probleme, a lecitin iz jaja suzbija dejstvo holesterola i ospešuje njegovu eliminaciju iz organizma. Povrće kao prilog usporava apsorpciju holesterola.
• Podložna su i osetljiva na bakteriju salmonele

Kako skuvati jaje

Jaja bi posebno trebalo da jedu osobe koje ne piju mleko. Najbolje je konzumirati kuvana jaja jer tako spremljena zadrže najveći procenat vitamina i minerala zahvaljujući ljusci i ne sadrže dodatne masnoće kao pržena i lakše se vare i absorbuju. Prženjem jaja zbog visoke temperature gube jednu desetinu belančevina.

Jaja izvaditi iz frižidera da postignu sobnu temperaturu pre kuvanja (da ne bi pucala). Da ne ostane udubljenje na donjem širem kraju jaja potrebno je, pre kuvanja, napraviti rupicu na tom mestu i to pomoću igle. Staviti ih u hladnu vodu koja će se postepeno zagrevati. Vreme barenja računati od momenta kad voda počne da ključa. Tačno vreme kuvanja zavisi od raznih faktora, otprilike je potrebno:

• više rovito (belance jedva skuvano, a žumance potpuno tečno), 2-3 minuta kuvanja,
• manje rovito (belance dobro kuvano, a žumance polu - tečno), 4-5 minuta kuvanja,
• manje tvrdo (sredina žumanca ostala pomalo kremasta), 6-8 minuta kuvanja,
• više tvrdo, 10 minuta kuvanja.

Stavljanjem jaja u hladnu vodu odmah nakon kuvanja može se sprečiti stvaranje zelenog prstena. Zeleni prsten oko žumanca  koji se pojavljaje kod jaja koja su prekuvana, rezultat je reakcije gvožđa iz žumanca i sumpora iz belanca. A da bi se lakše oljuštilo jaje, potrebno je razbiti ga i ostaviti u vodi da malo odstoji. Na taj način će voda osloboditi ljusku pa će biti lakše očistiti jaje.

Čuvanjem u frižideru, sveža jaja mogu održati svoj kvalitet i do 4 nedelje.

Guščija, ćureća, pačija, prepeličja...

Guščija i ćureća jaja su krupnija od kokošijih a slične su nutritivne vrednosti kao kokošija jaja, dok su pačija jaja hranljivija od kokošijih, ali ih treba duže kuvati da bi se uništile bakterije u njima. Jaje prepelica u odnosu na kokošije sadrži više fosfolipida, a manje esencijalnih masnih kiselina - linolinske, linolenske i arahidonske i veoma je bogato vitaminima C, E, B1, B2, B6, B12, biotinom, folnom kiselinom, beta - karotenom, karotinoidom, nikotinskom i pantotenskom kiselinom. Od minerala najviše sadrži kalijum, fosfor i gvožđe. Jaja prepelice su pogotovo korisna za decu u razvoju i rekonvalescente. Ona jačaju imunološki sistem, a zahvaljujući lecitinu pomažu razvoj dece. Međutim, ako se kuvaju, lecitin gubi svoju moć, pa ih je bolje ispržiti ili ispeći.

Uživajte u jajima!